Матеј, глава 12

 

1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

5 Мој. 23:25, Мар. 2:23

2. А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

3. А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

1 Сам. 21:6

4. Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима.

2 Мој. 25:30, 2 Мој. 29:32, 3 Мој. 8:31, 3 Мој. 24:5, 3 Мој. 24:9

5. Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

4 Мој. 28:9, Јован 7:22

6. А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

2 Дн. 6:18, Агеј 2:7, Агеј 2:9, Мал. 3:1

7. Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

Ос. 6:6, Мих. 6:6

8. Јер је господар и од суботе син човјечиј.

Дан. 7:13, Мат. 9:6, Мар. 2:28, Лука 6:5

9. И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

Мар. 3:1, Лука 6:6

10. И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

Лука 13:14, Лука 14:3, Јован 9:16

11. А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

2 Мој. 23:4, 5 Мој. 22:4, Лука 13:15

12. А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

13. Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14. А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

Мар. 3:6, Лука 6:11, Јован 10:39, Јован 11:53

15. И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

Псал. 139:2, Мар. 3:7, Јевр. 4:13

16. И запријети им да га не разглашују.

17. Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

18. Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

Иса. 11:2, Иса. 42:1, Иса. 52:13, Иса. 53:11, Иса. 61:1, Мат. 3:16, Лука 3:22, Јован 17:1

19. Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

20. Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

Иса. 40:11, Плач 3:31, Лука 4:18

21. И у име његово уздаће се народи.

22. Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.

Мар. 3:11, Лука 11:14

23. И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов?

Јован 4:29, Рим. 9:5

24. А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

Мар. 3:22

25. А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

Мат. 9:4, Мар. 3:23, Лука 11:17, Јован 2:25, Гал. 5:15, Откр. 2:23

26. И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово?

27. И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

Дан. 2:44, Дан. 7:14, Лука 1:33, Лука 11:20, Јевр. 12:28

29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

Иса. 49:24

30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

31. Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

Мар. 3:28, Лука 12:10, Дјела 7:51, Јевр. 6:4, Јевр. 10:26, 1 Јов. 5:16

32. И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

Мат. 11:19, Мат. 13:55, Јован 7:12, 1 Тим. 1:13

33. Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

Мат. 7:17, Лука 6:43, Лука 6:44

34. Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

Мат. 3:7, Мат. 23:33, Лука 3:7, Лука 6:45, Јован 8:44, 1 Јов. 3:10

35. Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

Приче 4:24, Приче 16:23, Иса. 32:6

36. А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

Псал. 139:4, Ефес. 5:4

37. Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

Приче 18:21

38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

Мат. 16:1, Мар. 8:11, Јован 2:18, 1 Кор. 1:22

39. А он одговарајући рече им: род зли и прељуботворни тражи знак; и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

Иса. 57:3, Мар. 8:38, Јован 4:48

40. Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

Јона 2:1

41. Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

Иса. 9:6, Јер. 3:11, Језек. 16:51, Јона 3:5, Лука 11:32, Рим. 2:27

42. Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

1 Цар. 10:1, 2 Дн. 9:1, Кол. 2:2

43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

Јов 1:7, Лука 11:24, 1 Пет. 5:8

44. Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

45. Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

Јевр. 6:4, Јевр. 10:26, 2 Пет. 2:20

46. Док он још говораше с људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

Мар. 3:31, Мар. 6:3, Лука 8:19, Јован 2:12, Јован 7:3, Јован 7:5, Дјела 1:14, 1 Кор. 9:5, Гал. 1:19

47. И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом.

48. А он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја?

49. И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

Мат. 25:40, Мат. 25:45, Мат. 28:10, Јован 14:23, Јован 15:14, Јован 20:17, Рим. 8:29, Гал. 5:6, Гал. 6:15, Кол. 3:11, Јевр. 2:11

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga