Колошанима, глава 2
1. Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу,
2. Да се утјеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у свакоме богатству пунога разума, на познање тајне Бога и оца и Христа,
3. У којој је све благо премудрости и разума сакривено.
4. А ово говорим, да вас нико не превари слаткијем ријечима.
5. Јер ако тијелом и нијесам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вјере у Христа.
6. Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у њему,
7. Укоријењени и назидани у њему и утврђени вјером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу.
8. Браћо! чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета, а не по Христу.
9. Јер у њему живи свака пунина Божанства тјелесно.
10. И да будете испуњени у њему који је глава свакоме поглаварству и власти;
11. У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотворенијем, одбацивши тијело гријеха меснијех обрезањем Христовијем;
12. Закопавши се с њим крштењем, у којему с њим и устасте вјером силе Бога који га васкрсну из мртвијех.
13. И вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела својега, оживљео је с њим, поклонивши нам све гријехе,
14. И избрисавши писмо уредбе која бјеше против нас, и то узевши са сриједе прикова га на крсту;
15. И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и побиједи их на њему.
16. Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
17. Које је све било сјен од онога што шћаше да дође, и тијело је Христово.
18. Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и што не видје, и узалуд надимајући се умом тијела својега,
19. А не држећи се главе, из које је све тијело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божиј.
20. Ако дакле умријесте с Христом стихијама свијета, зашто се као живећи у свијету препирете:
21. Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини,
22. По заповијестима и наукама људскима?
23. Које је само по ријечи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тијела, не за част каку, за пуњење тијела.