1. А ово је глава од тога што говоримо: имамо таковога поглавара свештеничкога који сједи с десне стране пријестола величине на небесима;

2. Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.

3. Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и овај што има што ће принијети.

4. Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

5. Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

6. А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди.

7. Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста.

8. Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;

9. Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

10. Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

11. И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.

12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

13. А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја.