1. Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2. Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

3. Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

4. Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

5. Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

6. Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

7. Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

8. И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

9. Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10. По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

11. И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

12. А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

13. Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

14. Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

15. А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

16. Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

17. И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

18. А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

19. Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

20. Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

21. И свештеника великога над домом Божијим:

22. Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

23. Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

24. И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

25. Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26. Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

27. Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

28. Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30. Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

31. Страшно је упасти у руке Бога живога.

32. Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33. Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34. Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35. Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

36. Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37. Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

38. А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

39. А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.