1. Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,

2. Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.

3. Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,

4. И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

5. Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.

6. И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији.

7. Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

8. А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.

9. Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.

10. И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:

11. Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина,

12. И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати.

13. А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

14. Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?