1. Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.

2. Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

3. Како ћемо побјећи на маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама,

4. Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздијељивањем по својој вољи.

5. Јер Бог не покори анђелима васинога свијета, који иде и о коме говоримо.

6. Али неко посвједочи негдје говорећи: шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш?

7. Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех:

8. Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено.

9. А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

10. Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем.

11. Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се назвати их браћом

12. Говорећи: објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те.

13. И опет: ја ћу се у њега уздати. И опет: ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог.

14. Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола;

15. И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

16. Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Авраамова.

17. Зато бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне.

18. Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.