1. Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

3. Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

4. Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

5. И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој.

6. Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

9. Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

10. Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

11. Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

12. Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

13. И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

14. Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

15. Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха.

16. Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.