1. Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.

2. Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ.

3. И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, гдје ће се наплодити и умножити.

4. И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.

5. Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.

6. У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.

7. Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;

8. Него: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разагнао. И они ће сједети у својој земљи.

9. Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којега је освојило вино, Господа ради и његовијех ради светијех ријечи.

10. Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.

11. Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.

12. Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, гдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло године похођења њихова, говори Господ.

13. У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;

14. Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.

15. Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.

16. Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих.

17. Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло.

18. Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч његову? ко је пазио на ријеч његову и чуо?

19. Ево, вихор Господњи, гњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

20. Неће се одвратити гњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.

21. Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.

22. Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех.

23. Јесам ли ја Бог изблиза, говори Господ, а нијесам Бог и издалека?

24. Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да га ја не видим? говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? говори Господ.

25. Чујем што говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: снио сам, снио сам.

26. Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својега пророкују?

27. Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један другому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.

28. Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у кога је ријеч моја, нека говори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? говори Господ.

29. Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?

30. Зато, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје ријечи један од другога.

31. Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: он вели.

32. Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.

33. Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бреме? оставићу вас, говори Господ.

34. А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тога човјека и дом његов.

35. Него овако говорите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одговори Господ? и: шта рече Господ?

36. А бремена Господњега не помињите више, јер ће свакоме бити бреме ријеч његова, јер изврћете ријечи Бога живога, Господа над војскама, Бога нашега.

37. Овако реци пророку: шта ти одговори Господ? и: шта ти рече Господ?

38. Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта говорите ту ријеч: бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не говорите: бреме Господње,

39. Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

40. И навалићу на вас поругу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити.