1. Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.

2. И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

3. Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега.

4. Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

5. Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;

6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.

7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.

9. Од Господа над војскама чух: многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.

10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу.

11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех.

13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

14. Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

15. И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.

17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.

18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским,

19. Који говоре: нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.

20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко.

21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића.

23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч свеца Израиљева.

25. Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.

26. И подигнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

27. Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

28. Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.

29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.

30. Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.