1. Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.

2. Градови Ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.

3. Нестаће градова Јефремовијех и царства у Дамаску и остатку Сирском, биће као слава синова Израиљевијех, вели Господ над војскама.

4. И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тијело његово омршаће.

5. Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини Рафајској.

6. Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па двије три остану у врху, и четири пет на роднијем гранама, вели Господ Бог Израиљев.

7. У то ће вријеме човјек погледати на творца својега, и очи његове гледаће на свеца Израиљева;

8. А неће погледати на олтаре, дјело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.

9. У то ће вријеме тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевијех, и биће пустош.

10. Јер си заборавио Бога спасења својега, и нијеси се сјећао стијене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;

11. Дању ради да узрасте што посадиш, и јутром гледај да ти сјеме никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.

12. Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелијем народима, којих стоји врева као силнијех вода;

13. Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побјећи далеко, и биће гоњени као пљева по брдима од вјетра и као прах од вихора.

14. Увече ето страха, и прије него сване нема никога. То је дио онијех који нас газе, и нашљедство онијех који отимљу од нас.