1. Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.

2. Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.

3. Јер сада говоре: немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар?

4. Говоре ријечи кунући се лажно кад уговарају вјеру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.

5. За јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.

6. И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом.

7. Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде.

8. И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и говориће горама: покријте нас, и хумовима: падните на нас.

9. Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

10. По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.

11. Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.

12. Сијте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.

13. Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.

14. Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима.

15. Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.