Проповједник, глава 11

 

1. Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена.

5 Мој. 15:10, Приче 11:18, Мат. 10:42, 2 Кор. 9:6

2. Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи.

Псал. 112:9, Мих. 5:5, Лука 6:30, Ефес. 5:16

3. Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на сјевер, гдје падне дрво ондје ће остати.

4. Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко гледа на облаке, неће жети.

5. Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијега и како твори све.

Псал. 139:15, Јован 3:8

6. Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7. Слатка је свјетлост, и добро је очима гледати сунце;

8. Али да човјек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамнијех како ће их бити много, све што је било биће таштина.

9. Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.

5 Мој. 29:19, Псал. 81:12, Проп. 6:9, Проп. 12:14, Дјела 14:16, Рим. 2:6, Ефес. 2:2

10. Уклони дакле жалост од срца својега, и одрини зло од тијела својега, јер је дјетињство и младост таштина.

2 Кор. 7:1

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga