1. Ово су ријечи завјета који заповиједи Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевијем у земљи Моавској, осим завјета који је учинио с њима на Хориву.

2. И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: видјели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи Мисирској Фараону и свијем слугама његовијем и свој земљи његовој,

3. Кушања велика, која видјеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.

4. Али вам не даде Господ срца, да разумијете, ни очију, да видите, и ушију да чујете до овога дана.

5. И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојима.

6. Хљеба не једосте, ни писте вина и силовита пића, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.

7. И кад дођосте на ово мјесто, изиде Сион цар Есевонски и Ог цар Васански пред нас у бој; и побисмо их.

8. И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у нашљедство племену Рувимову и племену Гадову и половини племена Манасијина.

9. Зато држите ријечи овога завјета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.

10. Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старјешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,

11. Дјеца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем околу, и онај који ти дрва сијече, и онај који ти воду носи.

12. Да пристанеш на завјет Господа Бога својега и на клетву његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,

13. Да те данас постави себи за народ и да ти он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.

14. И не с вама самима чиним овај завјет и ову клетву;

15. Него са сваким који данас стоји овдје с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овдје с нама.

16. Јер ви знате како смо живјели у земљи Мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.

17. И видјели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.

18. Нека не буде међу вама човјека ни жене ни породице ни племена, којему би се срце одвратило данас од Господа Бога нашега да иде да служи боговима онијех народа; нека не буде међу вама коријена на ком би растао отров или пелен.

19. И чувши ријечи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: бићу миран ако узидем за онијем што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.

20. Неће Господ опростити такоме, него ће се онда распалити гњев Господњи и ревност његова на такога човјека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истријебиће Господ име његово под небом.

21. И одлучиће га Господ на зло од свијех племена Израиљевијех по свијем клетвама завјета написанога у књизи овога закона.

22. Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,

23. Земљу ову опаљену сумпором и сољу, гдје се не сије нити што ниче нити на њој расте кака биљка, као гдје је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затр Господ у гњеву својему и у јарости својој,

24. Говориће сви народи: зашто учини ово Господ од ове земље? каква је то жестина великога гњева?

25. И одговараће се: јер одуставише завјет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље Мисирске.

26. Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.

27. Зато се Господ разгњеви на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.

28. И истријеби их Господ Бог из земље њихове у гњеву и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.

29. Што је тајно оно је Господа Бога нашега, а јавно је наше и синова наших довијека, да бисмо извршивали све ријечи овога закона.