1. А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад бијаше начинити,

2. Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се бјеше јавио у Гаваону;

3. И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда.

4. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,

5. Утврдићу пријесто царства твојега над Израиљем навијек, као што сам казао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву.

6. Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,

7. Тада ћу истријебити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и потсмијех међу свијем народима;

8. А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: зашто учини Господ ово од ове земље и од овога дома?

9. И одговараће се: јер одусташе Господа Бога својега, који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.

10. А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,

11. А Хирам цар Тирски даде Соломуну дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му год воља бјеше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској.

12. И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.

13. Па рече: какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их: земља Кавул; и оста им то име до данас.

14. А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата.

15. И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.

16. Јер Фараон цар Мисирски изиде и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.

17. А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.

18. И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,

19. И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима му бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.

20. И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех,

21. Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не могаше синови Израиљеви истријебити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњега дана.

22. А од синова Израиљевијех не учини ни једнога робом, него бијаху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповједници над колима његовијем и над коњицима његовијем.

23. И бјеше главнијех настојника над послом Соломуновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.

24. А кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.

25. И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом.

26. И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на бријегу Црвенога Мора у земљи Едомској.

27. И посла Хирам на тијем лађама слуге своје, лађаре вјеште мору, са слугама Соломуновијем;

28. И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.