Исус Навин, глава 17

 

1. И допаде дио племену Манасијину, а он бјеше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијину оцу Галадову, јер бјеше човјек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

1 Мој. 41:51, 1 Мој. 46:20, 1 Мој. 48:18, 1 Мој. 50:23, 5 Мој. 3:15, 1 Дн. 7:14

2. Добише дио и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифова; људи по породицама својим.

4 Мој. 26:29, 4 Мој. 26:32, 1 Дн. 7:18

3. А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијина није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовијем: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

4. И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навина и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповједио Мојсију да нам се даде нашљедство међу браћом нашом. И даде им Исус по заповијести Господњој нашљедство међу браћом оца њихова.

4 Мој. 27:6, Ис.Н. 14:1

5. И допаде Манасији десет дијелова, осим земље Галадске и Васанске, које су с ону страну Јордана.

Ис.Н. 22:7

6. Јер кћери Манасијине добише нашљедство међу синовима његовијем, а земља Галадска допаде другим синовима Манасијиним.

4 Мој. 26:29

7. А међа Манасијина бјеше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима Ен-Тафујским.

Ис.Н. 16:6

8. А Манасијина је земља Тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовијем.

Ис.Н. 12:17, Ис.Н. 15:34, Ис.Н. 16:8

9. Одатле слази међа на поток Кану, с јужне стране тога потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са сјеверне стране потока и излази на море.

Ис.Н. 16:8

10. С југа је Јефремово, а са сјевера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на сјеверу а с Исахаром на истоку.

11. Јер је Манасијино у племену Исахараову и Асирову: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

Ис.Н. 16:9, 1 Сам. 31:10, 1 Цар. 4:12, 1 Дн. 7:29, Јер. 49:2

12. Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тијех градова, него Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

2 Мој. 23:29

13. Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак, на Хананеје, али их не изагнаше.

Ис.Н. 16:10

14. А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: зашто си нам дао у нашљедство један дио и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

1 Мој. 48:19, 1 Мој. 48:22, Ис.Н. 16:4

15. А Исус им рече: кад вас је множина, идите у шуму, и ондје окрчите себи у земљи Ферезејској и Рафајској, ако вам је тијесна гора Јефремова.

16. А синови Јосифови рекоше: неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовијем и они који су у долини Језраелској.

Ис.Н. 19:18, Суд. 1:19, Суд. 6:33, 1 Цар. 4:12, 1 Цар. 18:46, Ос. 1:5

17. А Исус рече дому Јосифову, Јефрему и Манасији, говорећи: велик си народ и силан си, нећеш имати једнога дијела.

18. Него гора нека буде твоја; ако је шума, исијеци је, пак ћеш имати међе њезине; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

Ис.Н. 11:4, Ис.Н. 13:6, Рим. 8:31, Јевр. 13:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga