1. А ово је што добише нашљедство синови Израиљеви у земљи Хананској, што раздијелише у нашљедство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,

2. Ждријебом дијелећи им нашљедство, као што заповиједи Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.

3. Јер Мојсије даде нашљедство двјема племенима и половини племена с ову страну Јордана, а Левитима не даде нашљедства међу њима.

4. Јер синова Јосифовијех бјеху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не дадоше дијела у земљи, осим градова у којима ће живјети и подграђа њиховијех за стоку њихову и за благо њихово.

5. Како бјеше заповједио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и подијелише земљу.

6. А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгалу, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божијему за ме и за те у Кадис-Варнији.

7. Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.

8. А браћа моја што идоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога својега.

9. И закле се Мојсије онај дан говорећи: заиста земља по којој си ходио ногама својима, допашће теби у нашљедство и синовима твојим до вијека; јер си се сасвијем држао Господа Бога мојега.

10. А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.

11. И данас сам јоште крјепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крјепост ми је и сад онака кака је била онда за бој и да одлазим и долазим.

12. Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су ондје Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истјерам, као што је Господ казао.

13. И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијину у нашљедство.

14. Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијину Кенезеју у нашљедство до данашњега дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљева.

15. А име Хеврону бијаше пређе Киријат-Арва, а Арва бијаше велик човјек међу Енакимима. И земља почину од рата.