1. Потом дође Мојсије и каза ове ријечи свему Израиљу,

2. И рече им: мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити ни долазити; а и Господ ми је рекао: нећеш пријећи преко тога Јордана.

3. Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истријебиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наслиједити; Исус ће ићи пред тобом, као што је казао Господ.

4. И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом царевима Аморејским и са земљом њиховом, те их је истријебио.

5. Зато кад вам их преда Господ учините им сасвијем онако како сам вам заповиједио.

6. Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити.

7. Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свијем Израиљем: буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овијем народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће им је дати, а ти ћеш им је раздијелити у нашљедство.

8. Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.

9. И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завјета Господњега, и свијем старјешинама Израиљевијем.

10. И заповједи им Мојсије говорећи: сваке седме године, у одређено вријеме године опросне, на празник сјеница,

11. Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога својега на мјесту које изабере, читај овај закон пред свијем Израиљем да чују,

12. Сабравши народ, људе и жене дјецу и дошљаке, који буду у мјестима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашега, и држе и творе све ријечи овога закона;

13. И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашега, докле сте год живи на земљи у коју идете пријеко Јордана да је наслиједите.

14. А Господ рече Мојсију: ево, приближи се вријеме да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповијести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.

15. И јави се Господ у шатору у ступу од облака, над вратима од шатора.

16. И рече Господ Мојсију: ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завјет мој, који учиних с њима.

17. И онда ће се распалити мој гњев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождријети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?

18. А ја ћу онда сасвијем сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другијем боговима.

19. Зато сад напишите себи ову пјесму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та пјесма буде свједок на синове Израиљеве.

20. Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовијем, у којој тече млијеко и мед; ондје ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другијем боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завјет мој.

21. А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та пјесма свједочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста сјемена њихова. Јер знам мисли њихове и што ће још данас чинити, прије него их уведем у земљу за коју сам се заклео.

22. И написа Мојсије ту пјесму онај дан, и научи синове Израиљеве.

23. И Господ даде заповијести Исусу Навину говорећи: буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.

24. И кад написа ријечи овога закона у књигу, све до краја,

25. Заповиједи Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, говорећи:

26. Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завјета Господа Бога својега, да буде ондје свједок на вас.

27. Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бијасте непокорни Господу; акамоли кад ја умрем?

28. Скупите мени све старјешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове ријечи, и да им засвједочим небом и земљом.

29. Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповједих; и зато ће вас задесити ово зло најпослије, кад станете чинити што је зло пред Господом гњевећи га дјелом руку својих.

30. И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев ријечи ове пјесме до краја.