Јован, глава 2
1. И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.
3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.
4. Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.
5. Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.
6. А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.
7. Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.
8. И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.
9. А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,
10. И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.
11. Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.
12. Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.
13. И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.
14. И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.
15. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;
16. И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.
17. А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.
18. А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?
19. Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.
20. А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?
21. А он говораше за цркву тијела својега.
22. А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.
23. А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.
24. Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,
25. И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.