1. Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.

2. Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.

3. И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.

4. А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?

5. Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

6. А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8. Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

9. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.

11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.

12. И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?

13. И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14. И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17. И кад би увече, дође са дванаесторицом.

18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?

20. А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

21. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

24. И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.

25. Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

26. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

27. И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

28. Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

29. А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.

30. И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

31. А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.

32. И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.

33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34. И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.

35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

36. И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

38. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

39. И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

41. И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.

42. Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

43. И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.

44. И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.

45. И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.

46. А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.

47. А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

48. И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

49. А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

50. И оставивши га ученици сви побјегоше.

51. И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.

52. А он оставивши платно го побјеже од њих.

53. И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.

54. И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

55. А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;

56. Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.

57. И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:

58. Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

60. И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

61. А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?

62. А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

63. А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?

64. Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

65. И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.

66. И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,

67. И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.

68. А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.

69. И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.

70. А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.

71. А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.

72. И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.