1. Ово вам казах да се не саблазните.

2. Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

3. И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене.

4. Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бијах с вама.

5. А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?

6. Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

7. Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу га к вама.

8. И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд:

9. За гријех дакле што не вјерују мене;

10. А за правду што идем к оцу својему; и више ме нећете видјети;

11. А за суд што је кнез овога свијета осуђен.

12. Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

13. А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити унапредак.

14. Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам:

15. Све што има отац моје је: зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.

16. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу.

17. А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и нећете ме видјети; и опет мало па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу?

18. Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори.

19. А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: зато ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и нећете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети?

20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

21. Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет.

22. Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости неће нико узети од вас;

23. И у онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да што год узиштете у оца у име моје, даће вам.

24. Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

25. Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца.

26. У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити оца за вас;

27. Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох.

28. Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу.

29. Рекоше му ученици његови: ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

30. Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао.

31. Исус им одговори: зар сад вјерујете?

32. Ево иде час, и већ је настао, да се разбјегнете сваки на своју страну и мене сама оставите; али нијесам сам, јер је отац са мном.

33. Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.