Саборна посланица

светог апостола Јуде

 

1. Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљева, званима, који су освећени Богом оцем и одржани Исусом Христом:

Лука 6:16, Јован 17:11, Дјела 1:13, Рим. 1:7

2. Милост и мир и љубав да вам се умножи.

3. Љубазни! старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасеније, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну вјеру, која је једанпут дана светима.

Титу 1:4

4. Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.

Рим. 9:21, Титу 2:11, Јевр. 12:15, 1 Пет. 2:8, 2 Пет. 2:1, 1 Јов. 2:22

5. Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље Мисирске, потом погуби оне који не вјероваше.

4 Мој. 14:29, Јевр. 3:17, Јевр. 3:19

6. И анђеле који не држаше својега старјешинства него оставише свој стан чува у вјечнијем оковима под мраком за суд великога дана.

Мат. 8:29, 2 Пет. 2:4, Откр. 20:10

7. Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другијем месом, поставише се углед и муче се у вјечном огњу:

5 Мој. 29:23, 2 Пет. 2:6

8. Тако дакле и ови што сањајући тијело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле.

2 Мој. 22:28

9. А МИхаило Аранђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тијело, не смијаше проклета суда да изговори, него рече: Господ нека ти запријети.

5 Мој. 34:6, Дан. 10:13, Зах. 3:2, 2 Пет. 2:11, Откр. 12:7

10. А ови хуле на оно што не знаду; а што знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају.

11. Тешко њима! јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате падоше, и у буни Кореовој изгибоше.

4 Мој. 16:1, 4 Мој. 22:7, 1 Јов. 3:12

12. Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које вјетрови преносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из коријена ишчупана;

Приче 25:14, 1 Кор. 11:21, Ефес. 4:14

13. Бијесни валови морски, који се пјене својијем срамотама, звијезде лажне, којима се чува мрак вјечне таме.

Иса. 57:20

14. Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: гле, иде Господ с хиљадама светијех анђела својијех

1 Мој. 5:18, Иса. 26:21, Дан. 7:10, Јевр. 11:5

15. Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све ружне ријечи њихове које безбожни грјешници говорише на њ.

16. Ово су незадовољни викачи, који по жељама својијем живе, и уста њихова говоре поносите ријечи, и за добитак гледају ко је ко.

Приче 28:21, Дан. 7:11

17. А ви, љубазни, опомињите се ријечи које напријед казаше апостоли Господа нашега Исуса Христа,

18. Јер вам казаше да ће у пошљедње вријеме постати ругачи, који ће ходити по својијем жељама и безбожностима.

19. Ово су они што се одвајају (од јединости вјере), и јесу тјелесни, који духа немају.

Приче 18:1, Језек. 14:7, Ос. 4:14, Јевр. 10:25

20. А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вјером, и молите се Богу Духом светијем.

Зах. 12:10, Мат. 10:20, Рим. 8:26, Гал. 4:6, Кол. 2:7, 1 Тим. 1:4, Јуда 1:3

21. И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милости Господа нашега Исуса Христа за живот вјечни.

22. И тако разликујући једне милујте.

23. А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тијела.

Амос 4:11, Зах. 3:4, Рим. 11:14, 1 Кор. 3:15, 1 Тим. 4:16

24. А ономе који вас може сачувати без гријеха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости,

Ефес. 3:20, Кол. 1:22

25. Јединоме премудроме Богу и спасу нашему, кроз Исуса Христа Господа нашега, слава и величанство, држава и власт прије свију вијекова и сад и у све вијекове. Амин.

Ефес. 3:21, 1 Тим. 1:17

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga