1. Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом светијем:

2. Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

3. Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу,

4. Која су Израиљци, којијех је посинаштво и слава, и завјет и закон, и богомољство, и обећања;

5. Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин.

6. А није могуће да ријеч Божија прође: јер нијесу сви Израиљци који су од Израиља;

7. Нити су сви дјеца који су сјеме Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се сјеме.

8. То јест, нијесу оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него дјеца обећања примају се за сјеме.

9. Јер је ово ријеч обећања: у ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.

10. Не само пак она него и Ревека, кад затрудње од самога Исака оца нашега.

11. Јер још док се дјеца не бијаху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

12. Не за дјела, него онога ради који позива рече јој се: већи ће служити мањему,

13. Као што стоји написано: Јаков ми омиље, а на Исава омрзох.

14. Шта ћемо дакле на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

15. Јер Мојсију говори: кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

16. Тако дакле нити стоји до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који помилује.

17. Јер писмо говори Фараону: за то те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

18. Тако дакле кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

19. Рећи ћеш ми: зашто нас још криви? јер ко се може супротити вољи његовој?

20. А ко си ти, о човјече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?

21. Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

22. А кад шћаше Бог да покаже гњев свој и да објави силу своју, поднесе с великијем трпљењем судове гњева који су приправљени за погибао.

23. И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

24. Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

25. Као што и у Јосији говори: назваћу народ својијем који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

26. И биће на мјесту, гдје им се рече: ви нијесте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога живога.

27. А Исаија виче за Израиља: ако буде број синова Израиљевијех као пијесак морски, остатак ће се спасти.

28. Јер ће он извршити ријеч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро ријеч своју на земљи.

29. И као што прорече Исаија: да нам није Господ Саваот оставио сјемена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

30. Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вјере.

31. А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде.

32. Зашто? Јер не тражи из вјере него из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

33. Као што стоји написано: ево мећем у Сиону камен спотицања и стијену саблазни; и који га год вјерује неће се постидјети.