Римљанима, глава 2
1. Зато се не можеш изговорити, о човјече који год судиш! јер којијем судом судиш другоме, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
2. А знамо да је суд Божиј прав на оне који то чине.
3. Него помишљаш ли, о човјече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! да ћеш ти побјећи од суда Божијега?
4. Или не мариш за богатство његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
5. Него својом дрвености и непокајанијем срцем сабираш себи гњев за дан гњева у који ће се показати праведни суд Бога,
6. Који ће дати свакоме по дјелима његовијем:
7. Онима дакле који су трпљењем дјела доброга тражили славу и част и нераспадљивост, живот вјечни;
8. А онима који се уз пркос супроте истини а покоравају се неправди, немилост и гњев.
9. Невоља и туга на сваку душу човјека који чини зло, а најприје Јеврејина и Грка;
10. А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јеврејину и Грку;
11. Јер Бог не гледа ко је ко.
12. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагријешише, по закону ће се осудити
13. (Јер пред Богом нијесу праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
14. Јер кад незнабошци не имајући закона сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон:
15. Они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
16. На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему преко Исуса Христа.
17. Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
18. И познајеш вољу, и избираш што је боље, јер си научен од закона;
19. И мислиш да си вођ слијепима, видјело онима који су у мраку,
20. Наказатељ безумнима, учитељ дјеци, који имаш углед разума и истине у закону.
21. Учећи дакле другога себе не учиш;
22. Проповједајући да се не краде, крадеш; говорећи: не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
23. Који се хвалиш законом, а пријеступом закона срамотиш Бога.
24. Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
25. Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
26. Ако дакле необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
27. И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
28. Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање који је споља на тијелу;
29. Него је оно Јеврејин који је изнутра, и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.