1. А Исус отиде на гору Маслинску.

2. А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

3. А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

4. Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

5. А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?

6. Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

7. А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

8. Па се опет саже доље и писаше по земљи.

9. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

10. А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

11. А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.

12. Исус им пак опет рече: ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.

13. Тада му рекоше фарисеји: ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.

14. Исус одговори и рече им: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

16. И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.

17. А и у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.

18. Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.

19. Тада му говораху: гдје је отац твој? Исус одговори: ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.

20. Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

21. А Исус им опет рече: ја идем, и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.

22. Тада рекоше Јевреји: да се неће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?

23. И рече им: ви сте од нижијех, ја сам од вишијех; ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.

24. Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.

25. Тада му говораху: ко си ти? И рече им Исус: почетак, како вам и кажем.

26. Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.

27. Не разумјеше дакле да им говораше за оца.

28. А Исус им рече: кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.

29. И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.

30. Кад ово говораше, многи га вјероваше.

31. Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,

32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

33. Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

34. Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.

35. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.

36. Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

37. Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

38. Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

39. Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.

40. А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.

41. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

42. А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

43. Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

44. Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

45. А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.

46. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?

47. Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога.

48. Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

49. Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

50. А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

51. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека.

52. Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека.

53. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

54. Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

55. И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

57. Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?

58. А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио.

59. Тада узеше камење да баце на њ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.