1. Јованова, глава 3

 

1. Видите какву нам је љубав дао отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не познаје нас, јер њега не позна.

Јован 1:12, Јован 15:18

2. Љубазни! сад смо дјеца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и он, јер ћемо га видјети као што јест.

Псал. 16:11, Псал. 17:15, Мат. 5:8, Рим. 8:29, 1 Кор. 2:9, 1 Кор. 13:12, 2 Кор. 4:17, 2 Кор. 5:7

3. И сваки који овај над има на њега, чисти се, као и он што је чист.

4. Сваки који чини гријех и безакоње чини: и гријех је безакоње.

5. И знате да се он јави да гријехе наше узме; и гријеха у њему нема.

Иса. 53:1, Иса. 53:9, Гал. 3:13, Јевр. 1:3, 1 Пет. 2:22

6. Који год у њему стоји не гријеши; који год гријеши не видје га нити га позна.

7. Дјечице! нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је он праведан;

Језек. 18:5

8. Који твори гријех од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка. Зато се јави син Божиј да раскопа дјела ђавоља.

1 Мој. 3:15, Мат. 13:38, Лука 10:18, Гал. 2:17

9. Који је год рођен од Бога не чини гријеха, јер његово сјеме стоји у њему, и не може гријешити, јер је рођен од Бога.

1 Пет. 1:23, 1 Јов. 5:18

10. По том се познају дјеца Божија и дјеца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата својега.

1 Тим. 5:25, 3 Јов. 1:11

11. Јер је ово заповијест, коју чусте испочетка, да љубимо један другога.

Јован 13:34, Јован 15:12, 1 Јов. 2:7

12. Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. И за који га узрок закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна.

1 Мој. 4:4, Псал. 38:20, Мар. 15:10

13. Не чудите се, браћо моја, ако свијет мрзи на вас.

14. Ми знамо да пријеђосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

15. Сваки који мрзи на брата својега крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вјечнога живота.

Мат. 5:21, Дјела 16:28, 1 Кор. 6:9, Гал. 5:21, Ефес. 5:5, 1 Тим. 1:9, Јевр. 12:14, 1 Јов. 4:20, Откр. 21:8

16. По том познасмо љубав што он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.

Рим. 5:8, Ефес. 5:2, Ефес. 5:25

17. Који дакле има богатство овога свијета, и види брата својега у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

5 Мој. 15:7, Лука 3:11

18. Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином.

19. И по том дознајемо да смо од истине, и пред њим тјешимо срца своја.

Јован 18:37

20. Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.

Јов 27:5

21. Љубазни! ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

Јов 22:26, Рим. 14:22, Јевр. 10:22

22. И што год заиштемо, примићемо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је њему угодно.

Псал. 34:15, Мат. 21:22, Мар. 11:24, Јован 8:29

23. И ово је заповијест његова да вјерујемо у име сина његова Исуса Христа, и да љубимо један другога као што нам је дао заповијест.

Јован 6:29

24. И који држи заповијести његове у њему стоји, и он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.

Језек. 37:27, Јован 17:21

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga