1. И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.

2. А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.

3. Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.

4. А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите?

5. Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.

6. А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

7. Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

8. Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

9. Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао.

10. А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.

11. Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?

12. А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га,

13. И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.

14. А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.

15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;

16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.

17. Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам.

18. А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.

19. Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.

20. Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио.

22. А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?

23. Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

24. И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.

25. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам.

26. Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим?

27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.

28. А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

29. Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека?

30. Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

31. А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.

32. Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.

33. Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?

34. Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

35. Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

36. Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

37. Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

38. Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.

39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?

40. Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.