1. У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: ко је дакле највећи у царству небескоме?

2. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

3. И рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско.

4. Који се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небескоме.

5. И који прими таково дијете у име моје, мене прима.

6. А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову, и да потоне у дубину морску.

7. Тешко свијету од саблазни! јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.

8. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него ли с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вјечни.

9. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10. Гледајте да не презрете једнога од малијех овијех; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога.

11. Јер син човјечиј дође да изнађе и спасе изгубљено.

12. Што вам се чини? Кад има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нијесу зашле.

14. Тако није воља оца вашега небескога да погине један од овијех малијех.

15. Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуше, добио си брата својега.

16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

17. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18. Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

19. Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, за што се узмоле, даће им отац мој који је на небесима.

20. Јер гдје су два или три сабрани у име моје ондје сам ја међу њима.

21. Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

22. Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23. Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

24. И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

25. И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

27. А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

28. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.

29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

30. А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31. Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

32. Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35. Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.