1. И кад сврши Исус ријечи ове, рече ученицима својима:

2. Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

3. Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

4. И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

5. И говораху: али не о празнику, да се не би народ побунио.

6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

7. Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

8. А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: зашто се чини така штета?

9. Јер се могаше ово продати скупо и новци дати сиромасима.

10. А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

12. А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

13. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

14. Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

15. И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

16. И отада тражаше згоду да га изда.

17. А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

18. А он рече: идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

19. И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

20. А кад би увече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

21. И кад јеђаху рече им: заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

22. И забринувши се врло почеше сваки говорити му: да нијесам ја, Господе?

23. А он одговарајући рече: који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

24. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: да нијесам ја, рави? Рече му: ти каза.

26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

27. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви;

28. Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха.

29. Кажем вам пак да нећу отсад пити од овога рода виноградскога до онога дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

30. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

31. Тада рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјежаће се.

32. А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

33. А Петар рече му: ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

34. Рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

35. Рече њему Петар: да бих знао и умријети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

36. Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

37. И узевши Петра и оба сина Заведејева забрину се и поче тужити.

38. Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном.

39. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

40. И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: зар не могосте један час постражити са мном?

41. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.

42. Опет по други пут отиде и помоли се говорећи:оче мој! ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја.

43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

44. И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

45. Тада дође к ученицима својијем и рече им: једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

46. Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

48. А издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је; држите га.

49. И одмах приступивши к Исусу рече: здраво, рави! и цјелива га.

50. А Исус рече му: пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

51. И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

52. Тада рече му Исус: врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

53. Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

54. Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

55. У тај час рече Исус људима: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

56. А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

57. И они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

58. А Петар иђаше за њим издалека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

59. А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока,

61. И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

62. И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

63. А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

64. Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

65. Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

66. Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт.

67. Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

68. Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

69. А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

70. А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.

71. А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином.

72. Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека.

73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

74. Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.