Јован, глава 19

 

1. Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

Иса. 50:6, Мат. 20:19, Мар. 15:15, Лука 18:33

2. И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,

Мат. 27:27

3. И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

4. Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.

Јован 18:38, 2 Кор. 5:21

5. А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!

6. А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

Дјела 3:13

7. Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

3 Мој. 24:16, Мат. 26:65, Јован 5:18

8. Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

Иса. 53:7, Мат. 27:12, Дјела 8:32

10. А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

11. Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.

1 Мој. 45:7, Псал. 62:11, Дан. 4:17, Дан. 4:25, Лука 22:53, Јован 7:30, Дјела 2:23

12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

Лука 23:2, Јован 11:50, Дјела 17:7

13. Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата.

14. А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш.

Мат. 27:62

15. А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.

1 Мој. 49:10, Ос. 3:4

16. Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

Мат. 27:26, Мат. 27:31, Мар. 15:15, Лука 23:24

17. И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота.

4 Мој. 15:36, 1 Цар. 21:13, Мар. 15:22, Лука 23:33, Јевр. 13:12

18. Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.

Иса. 53:12, Дан. 9:26, Гал. 3:13

19. Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.

Мат. 27:37

20. И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински.

21. А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.

22. Пилат одговори: што писах писах.

23. А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.

Дјела 12:4

24. Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.

Псал. 22:18, Мат. 27:35, Мар. 15:24

25. А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

Лука 2:35, Лука 23:49, Лука 24:18

26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина!

Јован 2:4, Јован 13:23

27. Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.

1 Мој. 47:12, Јован 1:11

28. Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.

1 Мој. 3:15, Псал. 2:1, Псал. 69:21, Иса. 50:6

29. Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.

Мар. 15:36

30. А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух.

Иса. 42:21, Дан. 9:24, Мат. 20:28, Јован 17:4, Дјела 7:60, Рим. 10:4, Филиб. 2:8, 1 Сол. 5:10, Јевр. 10:1, Јевр. 10:12

31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

2 Мој. 12:18, 5 Мој. 21:23, Мар. 15:42

32. Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.

33. А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;

2 Мој. 12:45

34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

Зах. 13:1

35. И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

Јован 17:21, Јован 17:23, Јован 20:31, 1 Јов. 1:1

36. Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.

2 Мој. 12:36, 4 Мој. 9:12, Псал. 34:20

37. И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.

Псал. 22:16, Зах. 12:10, Откр. 1:7

38. А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

Приче 29:25, Мат. 27:57, Мар. 15:42, Лука 9:22, Лука 23:50

39. А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

2 Дн. 16:14, Лука 23:56, Јован 3:1

40. И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

Мар. 14:8, Јован 20:5, Дјела 5:6

41. А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

2 Цар. 23:30, Иса. 22:16, Мат. 27:60, Лука 23:53

42. Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.

Иса. 53:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga