1. Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека.

2. Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

3. Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

4. Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

5. Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем.

6. У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се.

7. Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна.

8. Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев.

9. Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира.

10. Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

11. Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

12. Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне.

13. Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи.

14. Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека.

15. Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју.

16. Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.

17. Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

18. Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

19. Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.

20. Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.

21. Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.

22. Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.

23. Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.

24. Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

25. Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

26. Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

27. Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.