1. Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,

2. Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ!

3. Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује.

4. Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар.

5. Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком.

6. Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.