1. А четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:

2. Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас;

3. Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и гријех њихов.

4. Тада Јеремија дозва Варуха сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.

5. Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.

6. Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;

7. Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.

8. И учини Варух син Ниријин све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.

9. А пете године Јоакима сина Јосијина цара Јудина мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.

10. И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије сина Сафанова писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.

11. А кад чу Михеј син Гемарије сина Сафанова све ријечи Господње из књиге,

12. Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.

13. И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.

14. Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух син Ниријин, и дође к њима.

15. И они му рекоше: сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.

16. А кад чуше све оне ријечи, сви се уплашише и рекоше Варуху: казаћемо цару све те ријечи.

17. И запиташе Варуха говорећи: кажи нам како си написао све те ријечи из уста његовијех.

18. А Варух им рече: из уста својих казива ми све те ријечи, а ја писах у књигу мастилом.

19. Тада рекоше кнезови Варуху: иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико не зна гдје сте.

20. Потом отидоше к цару у тријем оставивши књигу у клијети Елисаме писара, и казаше цару све те ријечи.

21. А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клијети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свијем кнезовима који стајаху око цара.

22. А цар сјеђаше у зимној кући деветога мјесеца, и пред њим бијаше живо угљевље.

23. И кад Јудије прочита три четири листа, исијече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгорје сва књига огњем на жеравици.

24. Али се не уплашише, нити раздријеше хаљина својих цар нити који од слуга његовијех чувши све оне ријечи.

25. И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књиге, он их не послуша.

26. Него заповједи цар Јерамеилу сину цареву и Сераји сину Азрилову и Селемији сину Авдилову да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.

27. И дође ријеч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и ријечи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:

28. Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње ријечи које бијаху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.

29. А за Јоакима цара Јудина реци: овако вели Господ: ти си сажегао ону књигу говорећи: зашто си написао у њој и рекао: доћи ће цар Вавилонски и затрти ову земљу и истријебити из ње и људе и стоку?

30. Зато овако вели Господ за Јоакима цара Јудина: неће имати никога ко би сједио на пријестолу Давидову, и мртво ће тијело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.

31. Јер ћу походити њега и сјеме његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.

32. И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријину писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све ријечи што бијаху у оној књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин огњем; и још би додано к онијем много онаких ријечи.