1. Овако говори Господ: сиђи у дом цара Јудина, и реци ондје ову ријеч,

2. И кажи: слушај ријеч Господњу, царе Јудин, који сједиш на пријестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.

3. Овако вели Господ: чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.

4. Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овога дома цареви, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, на колима и на коњма, они и слуге њихове и народ њихов.

5. Ако ли не послушате овијех ријечи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустјети тај дом.

6. Јер овако вели Господ за дом цара Јудина: ти си ми Галад и врх Ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.

7. И спремићу на тебе затираче, свакога с оружјем, и посјећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.

8. И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другоме: зашто учини ово Господ од тога града великога?

9. И рећи ће: јер оставише завјет Господа Бога својега и клањаше се другим боговима и служише им.

10. Не плачите за мртвијем нити га жалите; него плачите за онијем који одлази, јер се неће више вратити нити ће видјети своје постојбине.

11. Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије цара Јудина, који цароваше мјесто Јосије оца својега, који отиде из овога мјеста: неће се више вратити.

12. Него ће умријети у мјесту куда га одведоше у ропство, и неће више видјети ове земље.

13. Тешко оному који гради своју кућу не по правди, и клијети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му;

14. Који говори: саградићу себи велику кућу и простране клијети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.

15. Хоћеш ли царовати кад се мијешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? кад чињаше суд и правду, тада му бијаше добро.

16. Даваше правицу сиромаху и убогоме, и бијаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.

17. Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да прољеваш крв праву и да чиниш насиље и кривду.

18. Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудина: неће нарицати за њим: јаох брате мој! или: јаох сестро! неће нарицати за њим: јаох господару! или: јаох славо његова!

19. Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских.

20. Изиди на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.

21. Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: нећу да слушам; то је пут твој од дјетињства твојега да не слушаш гласа мојега.

22. Све ће пастире твоје однијети вјетар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидјети за сву злоћу своју.

23. Ти сједиш на Ливану, гнијездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!

24. Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудина био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.

25. И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке Халдејцима.

26. И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, гдје се нијесте родили, и ондје ћете помријети.

27. А у земљу у коју ћете жељети да се вратите, нећете се вратити у њу.

28. Је ли тај човјек Хонија ништав идол изломљен? је ли суд у ком нема милине? зашто бише истјерани, он и сјеме његово, и бачени у земљу, које не познају?

29. О земљо, земљо, земљо! чуј ријеч Господњу.

30. Овако вели Господ: запишите да ће тај човјек бити без дјеце и да неће бити срећан до свога вијека; и нико неће бити срећан од сјемена његова, који би сједио на пријестолу Давидову и још владао Јудом.