1. Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.

2. Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!

3. Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;

4. Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.

5. Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.

6. Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.

7. Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.

8. Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.

9. Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

10. У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!

11. Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;

12. Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.

13. Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,

14. Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.

15. Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.

16. Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.

17. Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

18. Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

19. Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.

20. Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.