1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2. С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује.

4. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем.

5. Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.

7. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

8. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.

10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11. Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."

12. Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

13. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

15. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16. Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17. Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.