1. Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2. Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3. Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: ја сам спасење твоје.

4. Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5. Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони.

6. Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера.

7. Јер низашто застријеше мрежом јаму за мене, ни за што ископаше јаму души мојој.

8. Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9. А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ његову.

10. Све ће кости моје рећи: Господе! ко је као ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога који га упропашћује?

11. Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају.

12. Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13. Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима.

14. Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15. А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16. С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима.

17. Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју.

18. Признаћу те у сабору великом, усред многога народа хвалићу те.

19. Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што.

20. Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21. Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше.

22. Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене.

23. Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24. Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25. Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га.

26. Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27. Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему!

28. И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан.