1. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Устани, и сиђи у кућу лончареву, и ондје ћу ти казати ријечи своје.

3. Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

4. И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини.

5. Тада дође ми ријеч Господња говорећи:

6. Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

7. Кад бих рекао за народ и за царство да га истријебим и разорим и затрем;

8. Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним.

9. А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

10. Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

11. Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја.

12. А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога.

13. Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева.

14. Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку?

15. А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена,

16. Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

17. Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

18. А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мудрацу ни ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове.

19. Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

20. Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих.

21. Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

22. Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим.

23. А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима.