1. Ријеч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповједник стражарски пусти из Раме узевши га пошто бјеше окован у вериге међу свијем робљем Јерусалимски и Јудинијем, које се вођаше у Вавилон.

2. И узевши заповједник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово мјесто;

3. И нанесе и учини како рече, јер згријешисте Господу и не слушасте гласа његова, зато вас снађе ово.

4. Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на руку; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.

5. Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама сина Сафанова, којега је поставио цар Вавилонски над градовима Јудинијем, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповједник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.

6. И тако дође Јеремија ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.

7. А све војводе што бјеху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар Вавилонски поставио Годолију сина Ахикамова над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и дјецу између сиромашнога народа у земљи, који не би одведен у Вавилон.

8. Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов, и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син некога Махаћанина, они и људи њихови.

9. И закле се Годолија син Ахикама сина Сафанова њима и људима њиховијем говорећи: не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару Вавилонском, и добро ће вам бити.

10. А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.

11. Тако и сви Јудејци, који бијаху међу Моавцима и синовима Амоновијем и Едомцима и по свијем земљама, чувши да је цар Вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафанова,

12. Вратише се сви Јудејци из свијех мјеста куда бијаху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.

13. А Јоанан син Каријин и све војводе што бјеху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

14. И рекоше му: знаш ли да је Валис цар синова Амоновијех послао Исмаила сина Нетанијина да те убије? Али им не повјерова Годолија син Ахикамов.

15. Тада Јоанан син Каријин рече Годолији насамо у Миспи говорећи: идем да убијем Исмаила сина Нетанијина, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расију сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?

16. Али Годолија син Ахикамов рече Јоанану сину Каријину: немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.