1. Тада Исус рече к народу и ученицима својим.

2. Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

3. Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

4. Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

5. А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

6. И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

7. И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

8. А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

9. И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11. А највећи између вас да вам буде слуга.

12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе.

16. Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је.

17. Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

18. И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

19. Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

20. Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

21. И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој.

22. И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему.

23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

24. Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

26. Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

28. Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

30. И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

31. Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

32. И ви допуните мјеру отаца својијех.

33. Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

34. Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром.

36. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте!

38. Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

39. Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.