Матеј, глава 22
1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2. Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7. А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9. Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11. Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.
13. Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало избранијех.
15. Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.
16. И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17. Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18. Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?
19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.
20. И рече им: чији је образ овај и натпис?
21. И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.
22. И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.
23. Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га
24. Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.
25. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.
26. А тако и други, и трећи, тја до седмога.
27. А послије свију умрије и жена.
28. О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.
29. А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.
30. Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:
32. Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.
33. И чувши народ дивљаше се науци његовој.
34. А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35. И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:
36. Учитељу! која је заповијест највећа у закону?
37. А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38. Ово је прва и највећа заповијест.
39. А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.
40. О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.
41. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:
44. Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?
45. Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?
46. И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.