1. И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

2. И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

3. И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

4. И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

5. И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6. И сиђе брзо; и прими га радујући се.

7. И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

9. А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

10. Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

11. А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

12. Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

13. Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

14. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

15. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16. Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

17. И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

18. И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

19. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20. И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21. Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

22. А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

23. Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24. И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25. И рекоше му: господару! он има десет кеса.

26. А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

27. А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

28. И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

29. И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

30. Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

31. И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33. А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

34. А они рекоше: оно Господу треба.

35. И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

36. А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

37. А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

38. Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

39. И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

40. И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

41. И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

42. Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

43. Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

44. И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

45. И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

46. Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

47. И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.