1. Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

2. Пет од њих бијаху мудре а пет луде.

3. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

4. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.

5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.

6. А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.

7. Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.

8. А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

9. А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

12. А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.

13. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.

14. Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

15. И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.

16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

17. Тако и онај што прими два доби и он још два.

18. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.

19. А по другом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.

20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: господару! предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

21. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

23. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

24. А приступивши и онај што је примио један таланат рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;

25. Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

26. А господар његов одговарајући рече му: зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:

27. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

28. Узмите дакле од њега таланат, и подајте ономе што има десет таланата.

29. Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.

30. И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

31. А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.

32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

33. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.

34. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања свијета.

35. Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;

36. Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.

37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?

38. Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенусмо?

39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?

40. И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљен ђаволу и анђелима његовијем.

42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;

43. Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.

44. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?

45. Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.