1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

2. Сине човјечји, пророкуј против пастира Израиљевијех, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?

3. Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете.

4. Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.

5. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијерима пољским.

6. Овце моје лутају по свијем горама и по свијем високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.

7. Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

8. Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свијем звијерима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мојега, него пастири пасу сами себе, а стада мојега не пасу;

9. Зато, пастири, чујте ријеч Господњу;

10. Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њиховијех руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна.

11. Јер овако вели Господ Господ: ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.

12. Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршанијех, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свијех мјеста куда се распршаше кад бијаше облачно и мрачно.

13. И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевијем покрај потока и по свијем мјестима насељенијем у земљи.

14. На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевијем; ондје ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевијем.

15. Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.

16. Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окријепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.

17. А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.

18. Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? и што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?

19. А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.

20. Зато овако им вели Господ Господ: ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.

21. Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,

22. Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.

23. И подигнућу им једнога пастира који ће их пасти, слугу својега Давида; он ће их пасти и биће им пастир.

24. А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.

25. И учинићу с њима завјет мирни, истријебићу зле звијери из земље, и они ће живјети у пустињи без страха и спаваће у шумама.

26. И благословићу њих и што је око горе моје, и пуштаћу дажд на вријеме; дажди ће благословни бити.

27. И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њихова, и избавим их из руку онијех који их заробише.

28. И неће више бити плијен народима, и звијери земаљске неће их јести, него ће живјети без страха и нико их неће плашити.

29. И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоте од народа.

30. И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.

31. А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.