Јоило, глава 2
1. Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дркћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу,
2. Дан, када је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, какога није било откад је вијека нити ће га послије кад бити од кољена до кољена.
3. Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт Едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.
4. На очима су као коњи и трчаће као коњици.
5. Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој.
6. Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрњети.
7. Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће отступати са своје стазе.
8. И један другога неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити.
9. По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж.
10. Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и мјесец помркнути и звијезде ће устегнути свјетлост своју.
11. А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће око његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднијети?
12. Зато још говори Господ: обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи.
13. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и каје се ода зла.
14. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и наљев за Господа Бога вашега.
15. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину.
16. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите дјецу и која сисају; женик нека изиде из своје клијети и невјеста из ложнице своје.
17. Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: гдје им је Бог?
18. И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој.
19. И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.
20. Јер ћу удаљити од вас сјеверца, и одагнати га у земљу суху и пусту, предњу чету његову у источно море а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов, и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.
21. Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари.
22. Не бојте се, звијери пољске; јер ће се зелењети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.
23. И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу својем, јер ће вам дати дажд на вријеме, и спустиће вам дажд рани и позни на вријеме.
24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се прељевати вином и уљем.
25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусјеница, велика војска моја, коју слах на вас.
26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога својега, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довијека.
27. И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другога, и народ мој неће се посрамити довијека.
28. И послије ћу излити дух свој на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.
29. И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;
30. И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.
31. Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и страшни дан Господњи.
32. И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.