1. Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, којега изабрах.

2. Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, којега изабрах.

3. Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суху земљу, излићу дух свој на сјеме твоје и благослов свој на твоје натражје.

4. И процвјетаће као у трави, као врбе покрај потока.

5. Овај ће рећи: ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљеву, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.

6. Овако говори Господ цар Израиљев и избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам пошљедњи, и осим мене нема Бога.

7. И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави што ће бити и што ће доћи.

8. Не бој те се и не плашите се; нијесам ли ти давно казао и објавио? ви сте ми свједоци; има ли Бог осим мене? Да, нема стијене, не знам ни једне.

9. Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им свједоци да не виде и не разумију, да би се посрамили.

10. Ко гради бога и лије лик, није ни на каку корист.

11. Гле, сви ће се другови његови посрамити, и умјетници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

12. Ковач клијештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.

13. Дрводјеља растеже врвцу и биљежи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човјечји, као лијепа човјека, да стоји у кући.

14. Сијече себи кедре, и узима чесвину и храст или што је најчвршће међу дрвљем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

15. И бива човјеку за огањ, и узме га, те се грије; упали га, те пече хљеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на кољена пред њим.

16. Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и грије се и говори: аха, огријах се, видјех огањ.

17. А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на кољена и клања се, и моли му се и говори: избави ме, јер си ти бог мој.

18. Не знају, нити разумију, јер су им очи заслијепљене да не виде, и срца, да не разумију.

19. Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: половину овога спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хљеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?

20. Таки се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душе своје, нити рећи: није ли лаж што ми је у десници?

21. Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.

22. Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.

23. Пјевајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попијевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.

24. Овако говори Господ, избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распростријех земљу сам собом;

25. Уништујем знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;

26. Потврђујем ријеч слуге својега, и навршујем савјет гласника својих; говорим Јерусалиму: населићеш се; и градовима Јудинијем: сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;

27. Говорим дубини: пресахни и исушићу ријеке твоје;

28. Говорим Киру: пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: сазидаћеш се; и цркви: основаћеш се.