1. И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;

2. И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.

3. Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.

4. Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.

6. Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

7. У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.

9. Подиже се дим из ноздрва његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.

10. Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.

11. И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.

12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

13. Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.

14. Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.

15. Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздрва његовијех.

17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18. Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

19. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

20. И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.

21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

22. Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.

23. Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

24. И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

25. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.

26. Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;

27. С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.

28. Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

29. Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвијетљује таму моју.

30. С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

31. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.

32. Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?

33. Бог је кријепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

34. Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

35. Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.

36. Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.

37. Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

38. Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.

39. И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

40. Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

41. Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

42. Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

43. Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

44. Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.

45. Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

46. Туђини блиједе,дршћу у градовима својим.

47. Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.

48. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

49. Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.

50. Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,

51. Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.