1. Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

2. Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

3. "Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

4. Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.

5. Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

6. Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

7. Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

8. Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

9. Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

10. Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

11. Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.

12. Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

13. Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

14. Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

15. Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;

16. Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.

17. Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.

18. Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

19. Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

20. Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.

21. Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

22. Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

23. Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

24. Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

25. Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

26. Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

27. И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

28. Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

29. Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

30. Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

31. Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

32. Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

33. Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

34. Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

35. Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

36. Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

37. Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."

38. А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

39. Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

40. Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

41. Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.

42. Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

43. Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

44. Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

45. Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

46. Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

47. Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

48. Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

49. Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

50. Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

51. Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

52. Благословен Господ увијек! Амин, амин.