1. А кад Давид сјеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: гле, ја стојим у кући кедрова дрвета, а ковчег завјета Господњега под завјесима.

2. А Натан рече Давиду: што ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.

3. Али ону ноћ дође ријеч Божија Натану говорећи:

4. Иди и реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ: ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.

5. Кад нијесам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

6. Куда сам год ходио са свијем Израиљем, јесам ли једну ријеч рекао коме између судија Израиљевијех којима заповиједах да пасу народ мој, и казао: зашто ми не начините кућу од кедра?

7. Овако дакле реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему Израиљу.

8. И бјех с тобом куда си год ишао, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.

9. И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као прије,

10. И од онога дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.

11. И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

12. Они ће ми сазидати дом, и утврдићу пријесто његов довијека.

13. Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од онога који бјеше прије тебе.

14. Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довијека, и пријесто ће његов стајати довијека.

15. По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

16. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?

17. И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човјечијим, Господе Боже.

18. Шта ће још Давид да ти говори о части слуге твојега, кад ти знаш слугу својега?

19. Господе, слуге својега ради и по срцу својему чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.

20. Господе, нема таквога какав си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.

21. Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? ради којега је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним дјелима изгонећи народе испред народа својега, који си искупио из Мисира

22. Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довијека; а ти си им, Господе, Бог.

23. И тако, Господе, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову нека буде тврда довијека, и учини како си рекао.

24. Нека буде тврда, да се велича име твоје довијека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јест Бог над Израиљем, и дом Давида слуге твојега нека стоји тврдо пред тобом.

25. Јер си ти, Боже мој, јавио слузи својему да ћеш му сазидати дом, зато се слуга твој усуди да ти се помоли.

26. Тако Господе, ти си Бог, и обрекао си слузи својему то добро.

27. Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер кад ти, Господе, благословиш, биће благословен довијека.