1. А Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду и дрва кедровијех и зидара и дрводјеља да му саграде кућу.

2. И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа његова Израиља.

3. И Давид узе јоште жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

4. И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав, Натан и Соломун,

5. И Јевар и Елисуја и Елфалет,

6. И Нога и Нефег и Јафија,

7. И Елисама и Велијада и Елифалет.

8. А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свијем Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиде пред њих.

9. И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.

10. Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: изађи, и даћу их у твоје руке.

11. Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их ондје Давид, и рече Давид: продрије Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва мјесто Вал-Ферасим.

12. И оставише ондје богове своје; а Давид заповједи, те их спалише огњем.

13. А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

14. И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

15. И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиди у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску Филистејску.

16. И учини Давид како му заповједи Бог и поби војску Филистејску од Гаваона до Гезера.

17. И разгласи се име Давидово по свијем земљама; и Господ зададе страх од њега свијем народима.