1. Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: ево ми смо кост твоја и тијело твоје.

2. И прије, док Саул бијаше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

3. Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид вјеру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.

4. Тридесет година бијаше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.

5. У Хеврону царова над Јудом седам година и шест мјесеца; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свијем Израиљем и Јудом.

6. А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: нећеш ући овамо док не узмеш слијепе и хроме, хотећи казати: неће ући овамо Давид.

7. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

8. Јер рече Давид у онај дан: ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слијепијех и хромијех, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: слијепи и хроми да не улазе у ову кућу.

9. И сједе Давид у кули, и назва је градом Давидовијем: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.

10. И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама бјеше с њим.

11. И Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду, и кедровијех дрва и дрводјеља и каменара, и саградише кућу Давиду.

12. И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа својега Израиља.

13. И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.

14. И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму:Самуја и Совав и Натан и Соломун,

15. И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,

16. И Елисама и Елијада и Елифалет.

17. А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

18. И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.

19. Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.

20. Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их ондје, и рече: продрије Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно мјесто Вал-Ферасим.

21. И оставише ондје лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.

22. И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини Рафајској.

23. И Давид упита Господа, који рече: не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.

24. Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску Филистејску.

25. И Давид учини тако како му заповједи Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.